Saznajte više o dijamantima, najsavršenijoj stvari koju je majka priroda stvorila:

DIJAMANTI

Mislim da nema čoveka na svetu koga dijamant na neki način ne fascinira. Da li zbog lepote koja se ogleda u jedinstvenom prelamanju svetlosti, ili dugotrajnosti s obzirom da ne postoji tvrđi materijal na celom svetu. Možda i zbog toga što je u prirodi jako redak ili što ga kombinacija svih ovih faktora čini najvrednijim dragim kamenom od svih koji postoje.

Šta je dijamant?

Ako gledamo samo hemijsku formulu možemo reći da je dijamant isto što i grafit kao u olovci na primer. Dijamant se sastoji samo od molekula ugljenika C . Ono što ga čini različitim od ugljenika je njegova kristalna struktura. Za nju se kaže da je izometrična što znači da su atomi jednako raspoređeni u svim pravcima. Taj balans u kristalnoj strukturi je zaslužan što dijamanti imaju jedinstvene optičke i fizičke karakteristike.

Kako nastaju dijamanti?

Da bi se od ugljenika stvorio grafit potrebno je da se stvore uslovi gde je temperatura veća od pritiska. Da se stvore kristali dijamanta potrebno je da postoje uslovi gde je veći pritisak od temperature. Takvih uslova je bilo prilikom velikih pokretanja kontinetalnih ploča na dubini od 200 km. i to pre više od 45 miliona godina.

U današnje vreme naučnici uspevaju da imitiraju uslove koji su postojali u prirodi i da na veštački način proizvedu dijamante. Treba napomenuti da je komercijalna proizvodnja kvalitetnih dijamanta i dalje preskupa.

Nalazišta: Gde su nalazišta dijamanata?

Na svakom kontinentu osim Antarktika. Ipak glavna su u Australiji, Botcvswani, Namibiji, Rusiji, Južno-afričkoj republici, Kongu (Zairu)...

Po kvalitetu su procentualno i količinski najbolja nalazišta u Južnoj Africi.

Tržište: Kakvo je tržište dijamanata danas?

Ozbiljno tržište kao što je danas je storeno tek prepostoji tek oko 100 godina. Raniji izvori iz Indije i kasnije iz Brazila nisu bilio dovoljni za formiranje pravog tržišta. Tek kada su otkrivena nalazišta u Južnoj Africi počinje stvaranje prave internacionalne industrije i trgovine.

Eureka je naziv koji je dat prvom i najpoznatijem kamenu koji je pronađen 1866. god. Cecil Rodes ili kralj dijamanata kako su ga nazivali je osnivač kompanije De Beers koja je tada kontrolisala 90% svetske produkcije a i danas drži monopol preko svoje kompanije CSO (Central Selling Organisation) u svetskoj trgovini.

Monopol u trgovini nije baš popularan pa se postavlja pitanje zašto on za sada opstaje u trgovini dijamantima. Par desetina godina unazad došlo je do takozvanog INVESTICIONOG BUMA. Pojavila se nesrazmerno velika tražnja zbog čisto psihološkog faktora da se na ceni dijamanata može enormno zaraditi. Kada se ta veštačka tražnja smirila na tržištu je ostao haos. To je dovelo do potrebe da se ponuda u odnosu na tražnju čvrsto kontroliše i pravi balans zarad stabilnih cena. Naime stabilne cene su imperativ u trgovini dijamantima iz prostog razlog što ljudi neće da ulažu velike pare za tako majušne stvari ako nisu sigurni da će njihova vrednost biti očuvana tokom vremena.

Marketing

De Beers je osim CSO koji mu je potreban da bi kontrolisao tržište osnovao i DPO (Diamond Promotig Organisation), marketinšku organizaciju svetskh razmera koja vrši razne aktivnosti da bi se kod ljudi stvorila realna želja za posedovanjem ovih divnih ali i skupih stvari. U tu svrhu stvoreni su i jedni od najpopularnijih slogana na svetu (DIAMONDS ARE FOREVER i DIAMONDS ARE GIRLS BEST FRIENDS). Snimani su ciljano i skupi filmovi gde su dijamanti igrali podjednako važne uloge kao i poznati glumci. Ova kampanja traje i danas i jako je važna za industriju diamanata.

Pogledajte i uputsvo kako se pomoću 4C određuje kvalitet brušenog brilijanta: Dijamanti 4C

ČUVENI DIJAMANTI:

• EUREKA 10,73ct. 1866 god. Hopetown , Južnoafrička republika

• CULLINAN 3106 ct. rough...(Star of Africa 530,20ct.) je sada u žezlu kraljevskom.. 1905 god. King Edward VII...cut by Asscher

• The HOPE 45,52 ct. Indija 1642 god. Jean Taverier .. Luj XIV ga izbrusio na 69,03 čist i tamno plave boje

• TAYLOR-BURTON 68,09 ct. F-G..IF oblik kruške, 1966 g. Premier mine, Južnoafrička R. Poslednji vlasnik ovog kamena je kolekcionar iz Saudi Arabije koji ga je platio 2.800.000$.

Autor teksta: Kosta Andrejević