Priroda je stvarala i još uvek stvara razne dragocene materijale koje je čovek tokom vekova pronalazio i divio im se. Stari narodi (Egipćani, Grci i dr.) su ih koristili kao ukras i nazivali dragim kamenjem. Kriterijumi koji su pravili razliku između dragog kamenja i  drugih, običnih materijala su bili lepota i popularnost.

Danas gemolozi i drugi stručnjaci na slične načine određuju materijale koji se mogu nazvati dragim kamenom. Tačnije postoje tri faktora koji određuju dragi kamen i njegovu vrednost:

1. Lepota- materijal mora da ima neku specifičnu karakteristiku u njegovom izgledu koja će ga činiti dragim kamenom (boja, optičke karakteristike ili neku drugu osobinu).
2. Otpornost- materijal mora da bude dovoljno otporan da bi preživeo svakodnevno korišćenje, mekše drago kamenje se uglavnom ne stavlja u nakit već se koristi kao ukras nekih predmeta za kuću ili za neku drugu svrhu ukrašavanja. Pod otpornošću se smatra: tvrdoća, čvrstoća i stabilnost.
3. Retkost- ukoliko se neki materijal nalazi u velikim količinama svuda oko nas, ne bi se mogao nazvati dragim kamenom pošto bi svakom bio dostupan. Što je dragi kamen ređi, to je veća i njegova vrednost.

U zavisnosti od prisustva ova tri faktora zavisi da li će se neki materijal zvati dragi kamen i naravno, imati vrednost dragog kamena. Kao najbolji  primer na prethodno izloženi tekst je dijamant. Dijamant sa svojom izrazitom lepotom, kristalnom strukturom koja ga čini najtvrđim materijalom na svetu i izuzetnom retkošću pretstavlja najvredniji dragi kamen koji postoji.

Pored ova tri faktora postoji još jedan veoma važan faktor a to je tržište, tj. popularnost nekog materijala. Postoje materijali koji ne ispunjavaju ova tri faktora u potpunosti ali su zbog velike popularnosti na tržištu proglašeni  dragim kamenjem. Kada se sve uzme u obzir, ipak se sve okreće oko kupaca i njihovih želja. Ima kamenja čije su tri, nabrojane karakteristike veoma izražene ali ih jednostavno tržište nije prihvatilo. Moguće je i da je marketing bio neadekvatan tako da  nisu na pravi način predstavljeni široj publici. To može napraviti bitnu razliku da li kupci žele da ih poseduju ili ne. Postoje i obrnuti slučajevi gde je neko drago kamenje zbog svoje trenutne popularnosti postizlo i cene koje realno ne zaslužuje. Iz ovoga se vidi da je vrednost dragog kamenja prilično relativna stvar jer na nju utiče mnogo faktora.

  Kada se pominje drago kamenje postoji jedna dilema i konfuzija kako se ono deli na drago i polu-drago. Gemolozi i drugi stručnjaci ne priznaju ovu podelu. Jednostavno polu-drago kamenje ne postoji. Razlog je jednostavan. Ova podela stavlja neki kamen (pogrešno nazvan polu-dragi) u neravnopravan položaj u odnosu na dragi, iako ga ovaj, možda, po svojoj lepoti, kvalitetu i vrednosti daleko prevazilazi,

 Trgovci i dalje često koriste ovu podelu i to čisto iz razloga lakše prodaje nekog kamenja. Taj izraz nije adekvatan i ne treba ga koristiti jer pravi konfuziju kod ljudi koji nisu stručnjaci i može dati pogrešnu predstavu o vrednosti. 

Autor teksta: Andreja Andrejević