Drago kamenje je najvredniji produkt koji nam je priroda podarila. Da bi se mineral mogao nazvati dragim kamenom, on mora biti lep, otporan i redak. Razlike u intezitetu ova tri faktora određuju vrednost dragog kamena. Rubin je na primer izuzetno lep i ujedno vrlo otporan kamen. Priroda ga je stvorila u malim količinama, pa možemo reći da je jako redak. Ova tri faktora nam ukazuju da vrednost rubina može biti prilično visoka. U nastavku teksta sledi objašnjenje koliko je proces formiranja dragog kamenja kompleksna stvar i zašto ove dragocene materijale treba izuzetno ceniti.

Da bi se stekli uslovi za formiranje dragog kamena u prirodi, potrebno je da se neki hemijski elementi nađu u specifičnoj kombinaciji temperature i pritiska i da to potraje dovoljno dugo.  Tektonski poremećaji, kojih je u istoriji naše zemlje bilo dosta, su verovatno zaslužni za stvaranje ovih uslova. Hemijsku kompoziciju rubina, na primer, čine aluminijum i kiseonik što znači da je za njegovo formiranje potrebno prisustvo ova dva elementa i odsustvo svih ostalih. Ovakvi pocesi se u prirodi dešavaju veoma retko.

Možemo izdvojiti tri vrste stena i procese u njima koji su uzrokovali formiranje dragog kamenja:

1. Magmatske stene su nastale očvršćavanjem magme u zemljinoj unutrašnjosti odnosno očvršćavanjem lave na površini zemlje. Lava koja izleće kroz razne pukotine na zemljinoj kori i vulkane može biti mesto formiranja dragog kamenja. Mesečev kamene se, naprimer, može formirati direktno u lavi dok se topaz može formirati od gasova koje lava ispušta pri hladjenju i prelasku u čvrsti oblik. Veliki broj dragog kamenja formirao se taloženjem magme u pukotinama na nekoj drugoj steni koja pri hladjenju uzrokuje reakicju elemenata iz magme i stene na kojoj sa taložila. Sličan proces je i kada magma dodje u susret sa vodom. Voda magmu hladi, prenosi do nekih drugih stena i taloži u njenim pukotinama što dovodi do formiranja nekog dragog kamenja. Jedan takav primer je smaragd. Mnogi kristali dragog kamenja nadjeni su uz samu magmu ali za njih naučnici smatraju da su dospeli do zemljine površine kao putnici prilikom vulkanskih erupcija.
2. Metamorfne stene su nastale pod velikim pritiskom i visokim temperaturama unutar zemljine kore. Pri ovom procesu mogu se formirati mnogi garneti, rubini, smaragdi i drugo drago kamenje. Visoke  temperature u ovom procesu obično uzrokuje magma. Za ovaj proces potrebni su milioni godina.
3. Sedimentne stene su nastale od produkata hemijske i mehaničke prerade ranije stvorenih magmatskih, metemorfnih i starijih sedimentnih stena. Voda rastvori neke stene, prenosi ih i taloži na neko drugo mesto. Posle mnogo miliona godina taloženja ovih minerala formira se sedimentna stena. Ovim procesom može nastati drago kamenje kao što su opal i tirkiz, naravno opet uz prisustvo odredjenih hemijskih elemenata.